Istorijat koloracije

Istorijat kozmetike

Ovaj put smo rešili da se malo udaljimo od naše osnovne teme – kose, i pružimo vam nekoliko zanimljivih informacija o kozmetici, tj. kako su to činili naši preci a kako se to radi sada. Uživajte…

Egipat (4000 godina p.n.e)

Prvi arheološki dokaz kozmetike nalazimo u drevnom Egiptu. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. One su koristile mirisna ulja i bojile svoje obrve kremom sačinjenom od ovčjeg loja, olova i čadji. Možemo zaključiti – koristile su mirisna ulja zbog šminke za lice…

Azija (1500 godina p.n.e)

U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno; kanom je bojena kosa i lice.

Drugim rečima, tinejdžeri su izgledali tačno onako kako i danas izgledaju.

Grčka (1000 godina p.n.e)

Pripadnici vladajuće klase su nosili perike. Ovo se odnosilo na oba pola. Opet, svi su želeli da istaknu belilo dobijeno stavljanjem krede ili olovnog pudera za lice. (Nema izveštaja o opsegu trovanja olovom u antičkoj Grčkoj).

Kada su žene želele “malo boje”, birale su oker glinu pomešanu sa crvenim gvoždjem kao ruž za usne. Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.

Rim (100 godina p.n.e)

Platus je pisao ”žena bez šminke je kao hrana bez soli”.

Ovi super-civilizovani preci, stavljali su ječmeno brašno i maslac na svoje bubuljice, i ovčji loj i krv na nokte radi sjaja. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki sa dodatkom krokodilskog izmeta, za ko bi znao koju svrhu.

Muškarci su često bojili svoju kosu u plavo, verovatno da bi izgledali kao mladić u reklami za Dell kompjutere. Od prakse bojenja kose medju muškarcima i ženama se odustalo, jer je boja bila prepuna sode što je izazivalo da postojeća kosa opada. Imali su specijalno određene robove koji su se bavili nanošenjem kozmetike (prakozmetičare?).

14. vek

O kozmetici je vladalo mišljenje da je opasna po zdravlje, zato što su smatrali da bi poremetila odgovarajuću cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno obojena kosa. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi stvorile belje lice, i spavale sa parčadima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora.

Jedan engleski pozorišni pisac napisao nešto tim povodom – ”Lepa žena je kao delkates”.

15. i 16. vek

U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francusa su bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike, mešanjem sastojaka. Taj radni proces doveo je začetke moderne kozmetike. Međutim često je proces krenuo drugim putem pa je dolazilo i do ubistva. Naime, umesto olova (koje ih je trovalo postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, jednostavno da brže ubije onoga ko ga nosi.

17. i 18. vek

Kozmetika je sada u opštoj upotrebi, osim za najsiromašnije slojeve stanovništva. Crveni ruž je intezivno upotrebljavan da sugeriše zdravlje, bogatstvo i dobro raspoloženje.

19. vek

Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje široko korišćen puder za lice, zamenjujući smrtonosne mešavine olova i bakra koji su ranije korišćeni.

Druge otrovne supstance se još uvek koriste u senkama za oči, ruževima… Hej, važno je dobro izgledati!

1920. u Americi

Manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog tržišta.

Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku, zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna pojava i tržište za kozmetiku, obezbedjeno je pojavom lanca radnji.

1927.

Pronadjen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1930.

Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke.

Konačno je bledilo lica zamenjeno holivudskim potamnjenim tenom.

Maks Faktor je predstavio novi izgled neophodan i proistekao iz filmskih potreba.

1950.

Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi,masovno su izbacivani na tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od oskudice).

Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij – TV.

1960.

Ovo je veme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem.

Vraćaju se u modu ljubičaste usne i ajlajner Egipćanki, leptiri su slikani na bukvalno svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom izgledu, mirisu i stavu.

1970.

Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetikeda bi se zastitile ugrožene vrste(korišćene kao labaratorijske opitne životinje).

Pojavljuju se pitanja kao što su : ”Šta ste uradili sirotim stenicama i zekama da bi dobili dozvolu za proizvodnju ovih produkata? Šta se nalazi u njima, koje dejstvo ima, odakle dolazi?

1980.

Ključna reč - raznolikost. Nov izgled, kozmetika i relamiranje lepote zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi i na televiziji…